Proleće je došlo u moj grad

Proleće je došlo u moj grad

Jutros su me probudili topli sunčevi zraci, koji su me nežno milovali po obrazima i svojom toplinom me naterali da brzo ustanem iz kreveta, pogledao sam napolje kroz prozor i nasmejan rekao, kako će danas biti lep dan.

Izašao sam napolje u šetnju i uživao u cvrkutu ptica i mirisu cveća, sve se nekako radovalo Suncu, koje nam se smešilo sa neba i sjajnim zracima slalo svoju toplotu. U toku dana je temperatura za vrlo kratko vreme skočila sa +8 na +11, valjda nošena nekim jakim strujama koje su dolazile sa juga zemlje. neko će reći da je 3 stepena malo, ali je meni i to bilo sasvim dovoljno da se osećam nekako lepše i tolije oko srca, jer sam znao da će tih 3 stepena, vrlo brzo dovesti do brojke od 25. Uživajući u prelepom danu, u glavi sam imao samo jedno, večerašnji susret sa njim. Svaki put posle ovako duge zimske pauze, taj prvi susret mi se čini nekako čarobnim. Svaki put mu prilazim sa nekim leptirićima u stomaku, sa dečačkim osmehom prepunim euforije. On uvek stoji na istom mestu, prkoseći vremenu, stoji i strpljivo čeka da se pojavim i da ga pozdravim po ko zna koji put. Rekao sam mami da moje zimske stvari još uvek ne pakuje u orman, bez obzira što je proleće došlo, znajući da će mi ipak trebati šal i kapa. Ispostavilo se da sam bio u pravu, mnogo mojih drugara je isto došlo sa šalovima i kapama, svi odeveni u one najlepše crno-bele prolećne boje. Pošto je Sunce zašlo i postalo je malo hladnije, dobre čike su se potrudile da nas zagreju sa čajem, a naši dragi drugari na našem omiljenom igralištu su se iz sveg srca borili da onu temperaturu zadrže na +11. U početku su se malo mučili, valjda su gledali koliko se nas drugara skupilo i hteli su što pre da nas ugreju i da se svi zajedno smejemo, pa su u svom tom htenju dosta i grešili. Na kraju je ipak sve došlo na svoje, jer su moji drugari na igralištu najbolji u mojoj zemlji i ja nikada ne sumnjam u njih. Došao sam kući srećan, jer sam danas proveo jedan prelep prolećni dan, znajući i shvatajući po ko zna koji put u životu, da proleće ne obeležavaju zvezde, već Sunce, koje je ogrejalo i obasjalo sve iznad naše ulice, ulice gde je naše omiljeno igralište.

Večeras ću leći sa osmehom na licu, znajući da smo moji drugari i ja imali jedan prelep prolećni dan, da nas je Sunce ogrejalo i obasjalo i polako pripremilo za lepe stvar koje nam tek predstoje ovog proleća.

            M. K         TNCTJP