уторак, 12. фебруар 2013.

Ko na brdu ak’ i malo stoji više vidi no onaj pod brdom



Došao je i taj dan, kada će konačno posle 10 godina moći da snime još jedan CD, kako bi veličali ovaj ogroman uspeh u svojoj dugoj istoriji od samo par meseci. Jesam samo ja u pitanju ili je ovo stvarno neka čudna šizofrena kombinacija košarkaškog kluba? Došao je i taj dan, kada će se po njhovim najavama živeti bolje, kada će Srbija procvetati! Samo, nešto mislim da je ona naša strana Topčiderskog brda malo viša, nešto mislim da je naš koš malo viši, naš bazen malo dublji. Nešto mislim da mi stvari ne gledamo istim očima, niti će se one završiti onako kako su neki maštali. Kada vidim koji se sve šljam skupio na gomili, kako su svo svoje medjusobno pljuvanje i omalovažavanje ostavili po strani, samo da bi izlečili sve svoje frustracije i decenijsku agoniju, onda shvatam da u ovoj našoj Srbiji ne da se neće živeti bolje, već da smo mi odavno krenuli svoj put sa litice u ponor. U momentima kada meni dragi ljudi ostaju bez posla i bez sredstava za osnovnu egzistenciju, u momentima kada se čovek sa pravom zapita šta će biti sutra... Skupila se jedna mala šizofrena družina, koja misli da je država njihova lična prćija. Desetine miliona se ulažu u nešto što je propalo, desetine miliona država ulaže u privatni klub pod lažnim imenom, desetine miliona se bacaju da bi se hranili sujetni, a ne gladni. Ko misli da je sve ono od sinoć bilo slučajno, taj je ili slep ili glup ili pomalo od oba. Kako je to šizofrena družina pokušala danas da nam opiše. Sinoć je jedna jadna mala crvenkapa skakutala na putu do svoje bake i slučajno je upala na punu tribinu zlih vukova koji su pokušali da je restrgnu, dok njeni hrabri drugovi nisu preko pendreka pojurili njoj u spas, čak upalivši i aparat za gašenje požara, jel su valjda shvatili da njihovim dragim crvenkapama na terenu gori pod nogama. Druga priča mi je još bolja, navijači Partizana su prošvercovali navijače Zvezde na tribinu, kako bi tamo mogli da ih tuku. Godinama se pitamo kako se to unose baklje na teren, a redari i policija ne vide celog čoveka u crvenim bojama kako ulazi na tribinu, izgleda da se i ovde vraćamo na slepe i glupe. Ili ga možda sakriše po džepovima, pa su ga posle opet sklopili na tribini. Šta tek reći o otmici, gde 5 Grobara vuku jednog cigana preko pola sale, naravno opet pored policije i redara, sve do polovine svoje tribine, kako bi tamo pevao lepe pesmice, a da to niko nije video i reagovao. izgleda još slepih i glupih. Ko nije imao prilike da kao mali gleda Teletabise, evo mu prilike da ogleda reprizu. Danas pitam jednog od njih sa druge strane brda, opraštaš li ti tim tvojim sve grehove, opraštaš li im krvave ruke, svo zlo koje su počinili i pare koje su pokrali. Kaže on da, jer je Zvezdi super. Samo sam se nasmejao, zahvalio ćaletu što me je izveo na pravi put i čestitao im kup uz reči. Kada ste vi spremni sve svoje ljudsko prodati za to parče metala, eto vam ga onda, nama tog metala sigurno ne manjka, a hvala Bogu biće ga još dosta u budućnosti. jer kako reče jedan pametan čovek "Ne može se silom protiv magije". Sedećemo mi na našem brdu i gledati kako vi hranite vašu sujetu, gledaćemo kako bacate milione, kako pumpate bušan balon, kako sve radite na silu. Sedećemo mirno i strpljivo, jer za razliku od sujete, naša glad za uspehom će se teško zasititi, pa kad krenemo sa tog našeg brda dragi moji: Čoki, Djiki, Acika, Veske i ostali, 12 godina terora će vam izgledati kao mali odmor izmedju dva časa. Znate na koje časove mislim, one naše časove, časove ljubavi.
Smrt fašizmu, živeo Partizan!!!
M.K       TNCTJP

1 коментар:

  1. svaka cast za tekst, iz srca i kompletno napisano, poredenje sa crvenkapom genijalno, svaka cast jos jednom

    ОдговориИзбриши