ALHEMIČAR

Ovo književno delo Paula Koelja izazvalo je opštu pomamu među čitaocima širom sveta. Ovaj bestseler od jedva 150 strana, preveden je na 56 jezika i prodat u više od dvadeset miliona primeraka!? Paulo Koeljo je u mladosti proučavao magiju i okultizam, pa je početkom novog milenijuma sve stavio u ovu svojevrsnu filozofsku bajku. Naglašavam početkom milenijuma, jer baš negde u to vreme, na drugoj strani planete i gotovo neprimetno, jedan čovek se latio alhemije, na neki svoj način...

Te 2001. godine, ponovo je seo na klupu Partizana, uzeo svoju kupelu (posuda u kojoj se odvaja zlato od primesa) i započeo sa magijom, koja na nesreću mnogih i dan danas traje ! Proizveo je ovaj čudotvorac mnoge asove za ovih 11 godina. Ostaće zabeleženo da su osvajajući šampionske pehare u crno-belom dresu stasali Miloš Vujanić, Nenad Krstić, Vule Avdalović.... da su nosioci igre mladih selekcija državnog tima bili Uroš Tripković, Luka Bogdanović, Kosta Perović, Boris Bakić, Novica Veličković, Dejan Borovnjak ... da je za vrtoglav napredak i let do NBA Nikole Pekovića i Jana Veselog zaslužan upravo i jedino on. A posebna je priča, što su Amerikanci dolazili kao anonimusi a odlazili kao zvezde u velike evropske klubove, sa ozbiljnim košarkaškim znanjem ali i sa pozamašnim znanjem srpske književnosti. Sve to nije ostalo nezapaženo od strane Evrope, 2009 godine stiže i nagrada "Aleksandar Gomeljski" , pravo u ruke čarobnjaku...ili treneru, zavisi iz kog ugla gledate. Danas svoj košarkaški preobražaj i njegovu čudotvornost čekaju Vesterman, Lučić, Musli i Bogdanović...

Stiče se utisak da je ovaj čovek proizvodio trofeje ako se pogleda njihov broj ali najvažnija stvar je, što je u svaki pehar ulivena njegova legura sastavljena od ljubavi, znoja i znanja. Rezultati kluba u Evroligi nisu srazmerni budžetu, pa je više nego jasno da je on ta moralna i trenerska karijatida koja drži crno-beli hram na vrhu košarkaškog Olimpa. Ali ne želim da pričam o njegovom znanju, o taktici, o dokazanom uspehu u radu sa mladim igračima, niti o njegovim čudima sa trenerske klupe. Već o proizvodu njegove alhemije. O ljubavi ! Jer on je taj neimar koji sagradio nevidljiv i nerazrušiv most kojim ljubav prelazi od tribina do parketa i obrnuto!

..." Dule Vujošević šala-lala-la" grmi u Pioniru. Iz tunela ja zakoračio košarkaški mag, na svoju pozornicu. Hrabar, dostojanstven, odmeren i umeren, kako i dolikuje komadantu. Svojim držanjem pokazuje da dolazi iz ugledne porodice, kakva i jeste ova naša crno-bela! Iako se na drugom delu hale zagrevaju, evropski klupski prvaci, čiji je budžet 12 puta veći od našeg, onog trenutka, kada je on zakoračio, osetio sam da smo nekako jači, jači za njega. "Da volim crno-bele..." prolama se himna, trenutak u kojem svi gledamo jedni u druge i čas u kojem se po dvorani iz njegovog atanora ( poseban tip peći koji su koristili alhemičari) širi neopisiva toplina, koja izaziva jezu.

Kako utakmica odmiče, naši igrači ginu na parketu i svi do jednog vidi se igraju izpetnih žila, kao da im podsvest stalno govori da ne smeju izdati svog komadanta na klupi. Časovi ljubavi sa tribina traju. To nisu školski časovi i oni ne trpe velike i male odmore, oni jednostavno ne prestaju. Gledam oko sebe, sve krcato. Ima i žena i dece i starih i mladih... ali kao da smo svi nekako u službi dirigenta sa klupe. Svako u svojoj uniformi ali sa istim ciljem. Po ko zna koji put smo svi prevazišli sebe, mi na tribinama, igrači na parketu a on sebe na klupi. Na kolenima je još jedan Golijat i to samo zahvaljujući simbiozi parketa i tribina. Još jedan fenomen za koji sveznajuća evropa nema odgovor! Još jedna frustracija i domaći zadatak navijačima sa domaće scene! I kao što reče jedan moj prijatelj, posle ovakvih utakmica, narednih 10 dana sam napunjen pozitivnom energijom!

 Igrači prilaze tribinama, navijači po inerciji prilaze parketu koliko im to prostor dozvoljava, počinje duetska pesma...Dule odlazi u svlačionicu i ostavlja svoj alembik (dve spojene posude za destilaciju, koje su koristili alhemičari), stojim i dalje nepomično... osećam kako deluje...

Dragan Stefanovic TNCTJP